Krstić je primetio da je neobično što je predsednica Hrvatske javno pozvala Aleksandra Vučića, ocenivši da to nije diplomatska praksa i da je srpski predsednik to mogao da joj zameri, ali da nije tražio dlaku u jajetu i veoma brzo je prihvatio poziv.

- Neuobičajeno je da se to radi javno, ne sećam se da je Vučić ikoga zvao preko kamera, to je demonstracija nečega ...može se tumačiti i kao pravdanje, ali i kroz podeljenost u Hrvatskoj, obračun predsednice Kolinde Grabar Kitarović i dela HDZ – naveo je Krstić za Novo jutro.

Prema njegovim rečima, poziv za posetu u kratkom roku prihvaćen, što pokazuje izrazitu želju Srbije da se vodi dijalog sa komšijama.

- Vučić je to jednostavno objasnio - u momentu kada imamo probeme, a imamo ih i to ne samo zbog Jaseonovca i tumačenja hrvatske strane da je to izvrtanje istorije – ide se u posetu da bi se o tim problemima razgovaralo. Vučić je čak otišao i korak napred dajući predlog da se napravi moratorijum na teške reči i uvrede u roku od šest meseci – dodao je Krstić.

Međutim, kako je napomenuo za tango je potrebno dvoje.

- Srbija je je ponudila moratorijum, a na drugoj strani je da li će taj predlog prihavatiti. Krstić je istakao da Vučić odlazi u posetu Zagrebu u trenutku proustaške histerije – kada ga hrvatski mediji i deo hravstke vlasti optužuju da je srbočetnik, agresor i zločinac, a najavljena je i serija različitih protesta.

- Ova poseta je ozbiljan izazov za njega i državnički i politički, ali i lični jer su članovi njegove bliske familije žrtve ustaških žločina i sa očeve i sa majčine strane. Moraće da prevaziđe te emoicije i vidi šta je ineters Srbije i Srba i da pronađe meru koristi i ponudi im ruku dobre volje - napomenuo je Krstić.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je gostujući u Novom jutru ocenio da Vučić, kada je predložio moratorijum, nije mislio da se ne govori o problemima, odnosno otvorenim pitanjima nego da se pre svega ne govori o karakteru rata devedesetih godina, jer se oko toga nikada nećemo složiti. Postoje tri seta otvorenih pitanja.

- Pvi se odnosi na pitanja iz vremena razbijanja Jugoslavije, drugi na jačanje privredne saradnje, a treći na bezbendnost i stabilnost – naveo je Linta. Kako je dodao, ključno je pitanje nestalih lica.

- To je najvažnije humanitarno pitanje. Tu vidimo pokušaj Hrvatske da pokaže da su važne hrvatske žrtve, da se insistira na na nestalim Hrvastkim žrtvama – ukazao je Linta i dodao da je kada se govorio o nestalim nacionalnost u drugom planu, ali da se to pitanje mora rešiti. Po njegovom mišljenju, tema predsoječih razgovora u Zagrebi bi moralo biti i pitanje granice.